– Što mislite, koliko bi trebao koštati poklon za rođendan? – pitala je sve svoje kolege.
– Sve ovisi o mogućnostima osobe. Ako je netko bogat, ali daruje poklon od 500 rubalja, to nije baš lijepo. No ako si može priuštiti samo poklon za 500 rubalja, mislim da se nitko neće uvrijediti.
– Da sam bogat, možda bih poklonio auto, nešto što mu treba ili nešto o čemu dugo sanja.
– Pa, barem okvirno recite cijenu – opet je pitala Katja.
– Recimo, unutar deset tisuća, ili čak pet.
– Po mom mišljenju, oko tri tisuće, ali ako je netko iz obitelji, može i skuplje.
– Svatko ima svoje mogućnosti.
Čulo se mnogo mišljenja s kojima se Katja složila, i sama je otprilike tako mislila.
Razgovor je završila njezina šefica riječima:
– U konačnici, poklon nije najvažniji, važna je prisutnost ljudi na proslavi. Svi ionako nešto poklone, ali stavljati ljude u neugodnu situaciju nije baš normalno.
Svi su shvatili da se Katji dogodila neka neugodna situacija vezana uz poklon, pa su je podržali.
Katu i njezinog muža izbacio je s jubileja muževljev ujak jer mu se poklon nije svidio. Oni su mu poklonili 5 tisuća rubalja jer nisu znali što bi mu se točno svidjelo.
Nakon što je ujak pregledao sve poklone, istjerao je one koji su dali 5 tisuća rubalja ili manje.
– Tako se vi odnosite prema meni? – govorio je.
– Čudno, ranije se nije tako ponašao – rekao je Katjin muž.
Bilo mu je jako neugodno, jer je to bio prvi put da Katja upoznaje njegovu rodbinu.
– Bio sam siguran da je ovo normalan poklon, zar nije?
Zbog toga je Katja svima postavljala takva pitanja – da sazna jesu li ona i njezin muž zaista bezobrazni ili je ujak imao neobičnu reakciju.
Uvečer se Katja vratila kući.
– Katja, sve je u redu, možeš zaboraviti na jučerašnje – rekao je muž.
– A što se dogodilo? – upitala je.
– Mama je zvala, rekla je da su ujak i njegova žena već dugo planirali putovanje i mislili su da će ga platiti novcem koji dobiju za rođendan. Kad su vidjeli da to nije iznos na koji su računali, razbjesnili su se.
