Prolazio sam pored supermarketa, a tamo je na pragu stajala baka. U jednoj ruci držala je štap kobasice i kruh, a u drugoj vrećice s namirnicama. Zaustavio sam se jer sam primijetio da baka plače.
– Je li vam se nešto dogodilo? – upitao sam.
Baka je odmahivala glavom u znak poricanja.
– Zašto onda plačete? – začudio sam se.
Tada mi je ispričala priču koja joj se dogodila u supermarketu. Rekla je da je umirovljenica i da ima vrlo malo novca, zbog čega uglavnom kupuje najjeftinije proizvode na rasprodajama.
Išla je po trgovini, tražila nešto za večeru, kad joj je odjednom prišla mala djevojčica od otprilike osam godina.
– Bako, što vam treba? – upitala ju je.
Baka je bila jako iznenađena.
– U kojem smislu?
– Pa, što trebate kupiti u trgovini? – nestrpljivo je pitala djevojčica.
Baka je malo oklijevala:
– Dijete, pa samo sam po kruh došla…
– Sad ću pozvati svog tatu, on će vam kupiti sve što vam treba!
Ubrzo im je prišao visoki muškarac.
– Nemojte se iznenaditi, imamo tradiciju. Moja Nastja bira ljude u supermarketu za koje misli da im treba pomoć, a ja kupim sve što im treba. Nemojte se ustručavati, samo recite – objasnio je muškarac.
Baka se još više postidjela i počela odbijati, ali je nitko nije htio slušati. Djevojčica je bila uporna i tvrdila da zna da baki treba pomoć.
Tako su baki kupili cijelu vrećicu namirnica, kruh i njezinu omiljenu kobasicu. Bila je duboko dirnuta ljubaznošću nepoznatih ljudi.
