– Zdravo, mama. Jesi li već dobila mirovinu? – Glas Vere Sergejevne kroz slušalicu zvučao je pun ljubavi.
– Zdravo, Denise, dostavili su mirovinu, ali terapeut mi je prepisao recept veći od uobičajenog. Znaš, šećer mi je opet skočio, – požalila se majka.
– Moram hitno platiti kredit za auto, a u ljekarnu ću otići kad dobijem plaću, – uzvratio je sin.
– Naravno, Denise…
Veri Sergejevni nedavno je napunilo 73 godine. Denis je bio njezino jedino dijete. Obožavala ga je i nikada mu ništa nije uskraćivala, čak i kad sama nije imala dovoljno novca. Njemu je upravo bilo 40 godina. Denisov otac, Grigorij, preminuo je prije 26 godina.
Prošao je tjedan, ali Denis nije kupio lijekove. Ženi je bilo jako loše. Pokušavala je podsjetiti sina na lijekove, ali on bi odgovarao da je previše zauzet. Jednog jutra Vera Sergejevna se osjećala strašno i nije mogla ni ustati iz kreveta. Pokušala je, ali zavrtjelo joj se u glavi i pala je na pod…
Odjednom su se vrata stana škripavo otvorila.
– Mama, mamice! Što ti je?
Vera Sergejevna isprva nije mogla prepoznati sinov glas. Kad je Denis ušao u sobu i ugledao majku na podu, odmah je nazvao hitnu pomoć. Zatim je kleknuo pored nje i zaplakao, držeći je za ruku:
– Mama, nemoj me napustiti! Oprosti mi što nisam bio dobar sin. Noćas sam sanjao tatu. Rekao mi je da požurim i spasim te… Probudio sam se i odmah potrčao k tebi. Bilo me tako sram. Ne razumijem kako sam mogao tako postupiti prema tebi… Sada ću se brinuti za tebe, samo nemoj otići…
Pola sata kasnije, Veru Sergejevnu prevezli su u bolnicu. Žena je osjetila olakšanje. Tijekom mjesec dana prošla je potpuni pregled i bila je spremna za otpust. Denis je došao po majku ranije i strpljivo je čekao ispred bolnice.
Kada su stigli kući, majka nije mogla sakriti iznenađenje. Stan je bio čist, a hladnjak ispunjen raznim delicijama. Na stolu je stajalo predivno cvijeće u kristalnoj vazi.
Od tada je Denis okružio majku ljubavlju i pažnjom. On i njegova obitelj gotovo su svakodnevno dolazili k njoj na večeru.
