S Aleksejem sam se upoznala dok smo oboje dolazili na ručak u isti kafić. Radili smo u različitim tvrtkama, ali smo često ručali u istom lokalu. Nekoliko puta smo se tako susreli, pa upoznali i počeli bliže družiti.
Radila sam bliže kafiću, pa bih često prva dolazila, naručila i počela ručati, a Aleksej bi dolazio kasnije, naručio za sebe i sjeo pokraj mene. Jednom smo došli zajedno, zajedno naručili, i ja sam krenula vaditi novčanik da platim za sebe. Aleksej je rekao da će on sve platiti jer je muškarac i tako je ispravno.
Ponovno sam izvadila novac jer nisam htjela da mi netko plaća obrok, ali Aleksej je inzistirao i na kraju platio. Pomislila sam da 100 grivni nije velika svota i smirila se. U nedjelju me Aleksej pozvao da prošetamo, provedemo večer u kafiću i odemo na pizzu.
Večer je protekla ugodno: prvo smo popili kavu, prošetali parkom, a zatim otišli u pizzeriju i naručili pizzu. Cijelu večer htjela sam platiti za sebe, ali Aleksej je rekao da će on sve platiti jer je muškarac i da ćemo se poslije dogovoriti.
Večer je bila ugodna i opuštena. No, sljedeće jutro dobila sam poruku od Alekseja u kojoj su bili detaljno navedeni svi troškovi i broj računa na koji trebam uplatiti novac. Iznenadilo me to i istovremeno rastužilo. Poslala sam Alekseju novac, ali više nisam odlazila na ručak u kafić. Tijekom pauze za ručak, nazvao me i pitao jesam li se naljutila jer mi je napisao poruku o novcu. Rekao je da ne trebam biti ljuta, jer sam prošla “test”.
Odgovorila sam mu da on taj test nije prošao.
Tada je Aleksej rekao da mu trebam vratiti i onih 100 grivni koje je platio za moj ručak. Kada sam došla kući, sve sam ispričala mami i tati. Dugo su se smijali, a mama je rekla da je dobro što mi nije poklonio cvijeće, jer bih onda i za njih morala vratiti novac.
