Imam četiri sestre, sve smo od različitih očeva. Mama se udavala čak pet puta. Prvog muža mama je napustila dok je bila trudna. Nakon toga je upoznala drugog muža, ali ni s njim nije uspjelo. Obećala je tada da se više neće viđati ni s kim, ali nije prošla ni godina, a već je pronašla novog udvarača i s njim dobila dijete.
S njim se ponašala vrlo ružno. Dok je bila u vezi s trećim, upoznala je mog oca i zaljubila se u njega, što je, grubo govoreći, bila izdaja. S mojim ocem je imala sretan brak, ali prije dvanaest godina njega više nije bilo, a nakon dvije godine pronašla je novog muža.
Ne opravdavam postupke svoje mame; to, u najmanju ruku, nije ispravno. Tako nas je sve rodila, ali je, nažalost, opet ostala sama. I s posljednjim mužem se razvela i konačno stavila točku na svoj ljubavni život.
Mama kaže da smo sve slične svojim očevima, ali da smo po karakteru slične njoj, osim mene. Ja sam jedina koja u potpunosti nalikuje svom ocu, i to mi daje veliku utjehu.
Sestre su me zadirkivale zbog mog govornog defekta, jedino me starija sestra podržavala i tješila.
Puno me naučila u životu i, grubo govoreći, ona me odgojila, a ne mama. Kad se udala, jako mi je nedostajala, a druge su me sestre još više ponižavale i vrijeđale, stalno govoreći da nikad neću ništa postići u životu.
Sve se promijenilo kad sam se udala.
Upoznali smo se na fakultetu, a nakon diplome zaprosio me. Sada živim sasvim dobro i imamo stabilnu obitelj. Sestre su tražile oprost, i ja sam im oprostila; tako me naučila starija sestra — da ne treba držati ljutnju prema ljudima.
