U našem domu za nezbrinutu djecu bio je jedan dječak. Zvao se Semjon. Imao je 5 godina. Bio je vrlo pametan, odgovoran i miran dječak.
Sve obitelji uglavnom su uzimale djecu do 2 godine, a na našeg Semjona nitko nije obraćao pažnju. Već smo se navikli na pomisao da ga nitko neće uzeti, ali kada su se pojavili njegovi potencijalni roditelji, cijelo osoblje počelo se nadati najboljem. Po Semjona je došao bračni par u svojim četrdesetima. Već su imali odraslu djecu, pa su odabrali baš Semjona. Par je živio u izobilju i nije im bilo teško usvojiti dječaka. Nakon što su završili sve formalnosti, prošao je tjedan dana i vratili su Semjona nazad. Dalje ću ispričati prema riječima njegove nove majke.
„Uzeli smo dječaka kući i odmah mu kupili puno igračaka i slatkiša, ali on nije obraćao posebnu pažnju na to. Semjon se odmah vezao za mog muža, a i muž za njega. Jedini problem bila sam ja.
Nisam se mogla naviknuti na novu osobu u obitelji, pa sam ga izbjegavala koliko god sam mogla, ali shvatila sam da to ne može tako trajati i ozbiljno sam razgovarala s mužem, objasnivši mu sve. Moj muž je mislio da mi treba vremena da se naviknem na novu osobu, ali nije bilo tako. Spakirala sam stvari s igračkama koje smo mu kupili u jednu torbu i odlučila ozbiljno razgovarati s njim.
Ne mogu točno reći što sam mu rekla, jer sam bila jako nervozna, ali nakon nekoliko minuta već smo se vozili natrag u dom za nezbrinutu djecu. Semjon me nije ni jednom pogledao cijelim putem.
Bio je ljut i povrijeđen, ali mi smo donijeli odluku. Prošlo je nekoliko dana otkako smo ga vratili. Moj muž je odlučio nazvati da vidi kako je on. – Ni ne znam kako da vam kažem. On nikome ne dopušta da priđe njegovoj torbi. Drži sve svoje stvari u njoj. Kaže da je kod vas samo nekoliko dana i da će tata uskoro doći po njega.”
Moj muž je pustio suzu. Tada sam shvatila kakvu sam glupost napravila. Moj muž i ja smo se odmah obukli i otišli po našeg sina. Odnos Semjona i mog muža je jednostavno savršen. Mogu ih gledati zauvijek. A ja… ja i dalje pokušavam iskupiti svoju pogrešku i uvijek ću pokušavati!”
